Na inicijativu prof.dr Zorana Punoševca, predsednika Asocijacije za kvalitet i standardizaciju Srbije, 17. septembra 2019. godine u prostorijama Unije poslodavaca Srbije – Zemun, StevanaMarkovića 8, s početkom u 11.00 časova održan je sastanak radi razmatranja unapređenja infrastrukture kvaliteta u Srbiji, odnosno definisanja predloga za unapređenje funkcionisanja sistema kvaliteta u Srbiji.

Sastanak sazvan uz prethodnu konsultaciju i uz podršku Ministarstva privrede – Sektora za bezbednost i kvalitet proizvoda. Pozivi za ovaj prvi sastanak su upućeni  vodećim proveravačima, konsultantima, sertifikacionim telima, Vojnoj kontroli kvaliteta… Institucije kvaliteta kao što su Akreditaciono telo Srbije, Institut za standardizaciju, Direkcija za mere i dragocene metale su planirane za neki od narednih sastanaka.

Sastanku su prisustvovali: Prof.dr Zoran Punoševac, AKS; Dejana Kuzmić – Unija poslodavaca Srbije; Prof.dr Radomir Radovanović; Dr Miloš Jelić, FQCE; Vladimir Trajković, FQCE; Prof.dr Nikola Vujanović, Q-expert consulting; Mr Dušan Stokić, PKS; Zoran Rakić, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Prof.dr Jovan Filipović – FON; Vladimir Vukašinović, Kvalitet Niš; Zoran Vuković, SIQ Beograd; mr Mirjana Stanić i Ljubica Živanić, Stand-Cert; Ana Mitić i Olivera Radović Margitić, Euroquality; Evica Milić, časopis „Kvalitet i izvrsnost“…

Prisutnima se u ime Unije poslodavaca Srbije, kao domaćina sastanka, obratila Dejana Kuzmić – direktorka za međunarodne odnose Unije. Ona je istakla da je „shvatanje kvaliteta, značajan korak u shvatanju sistema poslovanja“, kao i da su zahtevi međunarodne zajednice veoma rigorozni u zahtevima za kvalitet. Iz tog razloga je važno da se Unija poslodavaca aktivno uključi u ovu problematiku.

Na sastanku su prezentirane informacije o dosadašnjim aktivnostima na unapređenju infrastrukture kvaliteta , vođena je diskusija i dati su predlozi za unapređenje postojećeg stanja.

Sastankom je predsedavao prof. dr Zoran Punoševac, predsednik Asocijacije za kvalitet i standardizaciju Srbije koji je prisutne obavestio o vođenim razgovorima u Ministarstvu privrede sa pomoćnikom ministra Aleksandrom Starčevićem. Prof.dr Zoran Punoševac je napomenuo da očekuje i uključivanje ostalih ministarstava u rešavanje problematike infrastrukture kvaliteta kao što su: Zastupljenost ove problematike u sredstvima javnog informisanja; Potreba širenja informisanja o kvalitetu po regionima; Nekvalitetne pojave oko izdavanja sertifikata; Potreba za formiranjem Saveta za kvalitet Republike Srbije; Bolja komunikacija sa ministarstvima u vezi unapređenja infrastrukture kvaliteta Srbiji.

Predsednik Asocijacije za kvalitet i standardizaciju Srbije je istakao podršku Unije poslodavaca i značaj povezivanja Ministarstva privrede sa privrednicima, a da će se o svemu, uz uključivanje sredstava javnog informisanja, raspravljati na skupu: „Sistem kvaliteta, uslov za uspešno poslovanje i konkurentnost“, koji će se održati od 27. do 29. novembra na Kopaoniku u hotelu „Kraljevi čardaci“.

ZAKLJUČCI SA SASTANKA

1. Neophodno je formiranje Saveta za kvalitet Srbije ili Saveta za infrastrukturu kvaliteta Srbije;
   Ovo je imperativ naše ukupne aktivnosti na unapređenju infrastrukture kvaliteta u Srbiji. Savet bi bio zvanično i stalno savetodavno / konsultativno telo Ministarstva privrede (u čijoj nadležnosti je sada kvalitet). Morao bi da bude sastavljen od domaćih eksperata sa jasno definisanim ciljevima, odnosno planom i programom rada.  Ako ova ideja bude prihvaćena, detalji bi se naknadno razradili, svakako uz konsultaciju sa članovima prethodnog Saveta.
2. Neophodno je uključivanje svih ministarstava Srbije radi efikasnog razvoja infrastrukture kvaliteta;
   Budući da se “resor” kvaliteta trenutno nalazi u okviru Ministarstva privrede, ovo Ministarstvo bi, u okviru svojih ukupnih i specifičnih aktivnosti, posebno u okviru međuresorskih kontakata i saradnje, moralo da animira interesovanje i aktivno angažovanje svih drugih  resora Vlade za oblast infrastrukture kvaliteta. Time bi se dobijale nove (različite, opšte/zajedničke i/ili specifične – ali uvek konkretne) ideje, pa bi prihvaćene mere za unapređenje infrastrukture kvaliteta imale širu i dosledniju primenu (posebno ako se imaju u vidu razni mehanizmi države – od načelne i savetodavne, preko donošenja i/ili izmene zakonske regulative, do mehanizma “prinude” u pogledu obavezujuće i dosledne primene).
3. Širiti infrastrukturu kvaliteta u svim regionima Srbije;
   Ako ideja na unapređenju infrastrukture kvaliteta primenom sistemskih rešenja dobije stvarnu (ne proforma) podršku države, usvojena rešenja će (ponovo mehanizmima države) moći da se prenesu i na regione, odnosno na lokalnu samoupravu (Ministarstvo za lokalnu upravu i samoupravu je, takođe, deo Vlade).
4. Veća uključenost sredstava javnog informisanja;
   Nadležno Ministarstvo privrede (ali i sva druga ministarstva Vlade) morala bi, koristeći svoj uticaj i kontakte, mnogo više i sistematski da animiraju sredstva javnog informisanja (elektronska posebno) kako bi se javnost upoznala sa značajem infrastrukture kvaliteta, posebno sa konkretnim aktivnostima, preduzetim merama i ostvarenim rezultatima u okviru unapređenja infrastrukture kvaliteta
5. Ove aktivnosti treba sprovoditi sistemski i tražiti celovita rešenja na nivou države;
6. Sprečiti nelojalnu konkurenciju konsultanata a posebno sertifikacionih tela;
   Ovo je samo jedan od više konkretnih razloga koji treba da čine podršku u obrazloženju ideje za formiranje Nacionalnog saveta za infrastrukturu kvaliteta
7. Iznaći način provere kompetentnosti stranih sertifikacionih tela;
8. Sprovoditi  kvalitetne i adekvatne sertifikacije uz nadzor;
9. Ubrzati procese za dobijanje novih šema sertifikacije;
10. Razmotriti mogućnost da se uvedu licence  (sertifikati, uverenja…) za konsultante i obnavljati (iste) na određeni vremenski period;
11. Osmisliti akreditovane kurseve za konsultante radi dokazivanja kompetentnosti;
12. Pokrenuti akciju registrovanja sertifikacionih tela sa izdatim sertifikatima.
    Ovo je, svakako, samo deo problema kojima treba da se aktivno bavi budući Nacionalni savet za infrastrukturu kvaliteta, a pojedinačni aktuelni nedostaci i problemi u svakodnevnoj praksi, treba da čine podršku u obrazlaganju potrebe za formiranja Saveta.
    Ovde treba istaći neophodnost uključenja ATS-a u sve navedene aktivnost. Naime, za mnoge od navedenih aktivnosti je nadležan ATS, ali Vlada (koja je osnivač) mora dodatno kadrovski da ga ojača ATS, budući da sumnjam da u sadašnjem kapacitetu ovo telo može uspešno da odgovori na sve predstojeće izazove